U mo­ru mla­dih in­ter­pre­ta­to­ra, Alek­san­dra Pri­jo­vić iz­dvo­ji­la se ha­ri­zmom i ne­sum­nji­vim pje­vač­kom ta­len­tom. Ne­ka­da­šnja uče­sni­ca „Zvi­je­zda Gran­da” sni­mi­la je ne­ko­li­ko sin­glo­va; pje­sme „To­tal­na ane­ste­zi­ja” i „Sjen­ke” obi­lje­ži­li su 2016. go­di­nu ka­ko po slu­ša­no­sti, ta­ko i po bro­ju pre­gle­da na Ju­tju­bu. Kon­kret­no, pje­sma „Sjen­ke” za 24 sa­ta od­gle­da­na je na Ju­tju­bu vi­še od mi­li­on pu­ta, či­me je mla­da pje­va­či­ca po­sti­gla re­kord na srp­skoj mu­zič­koj sce­ni.
U ži­žu jav­no­sti Alek­san­dra je do­spje­la ka­da je obje­lo­da­ni­la ve­zu sa Fi­li­pom Ži­vo­ji­no­vi­ćem, naj­sta­ri­jim si­nom te­ni­se­ra Bo­be Ži­vo­ji­no­vi­ća ko­ji je od­ra­stao uz oca i folk di­vu Le­pu Bre­nu. Mla­di, li­je­pi i per­spek­tiv­ni, sva­ko u svo­joj bran­ši, Alek­san­dra i Fi­lip br­zo su po­sta­li „me­dij­ski par broj je­dan”. Pa­pa­ra­ci ih pra­te u sto­pu, ta­blo­i­di ne­mi­lo­srd­no „ko­pa­ju” po Alek­san­dri­noj pro­šlo­sti, ali im po­pu­lar­na pje­va­či­ca ne „ob­ja­vlju­je rat”. Svje­sna bre­me­na ko­je mo­ra da no­si sva­ka jav­na lič­nost, Pri­jo­vi­će­va sto­ič­ki pod­no­si „ži­vot pod lu­pom”, ne do­zvo­lja­va­ju­ći da to na­ru­ši nje­nu po­slov­nu i lju­bav­nu baj­ku.
Go­di­nu ko­ja je na iz­ma­ku pam­ti­će kao li­je­pu i uspje­šnu.
- Mo­ja po­ro­di­ca je zdra­va i sreć­na, i sa­mo ne­ka osta­ne ta­ko i na­red­ne go­di­ne, to je mo­ja že­lja ko­ja je uvi­jek na pr­vom mje­stu – ka­že Alek­san­dra Pri­jo­vić za „Dan”.- I u po­slu i u lju­ba­vi sve ide od­lič­no, pa ne­ka se i slje­de­će go­di­ne na­sta­vi ta­ko. U pro­te­klom pe­ri­o­du sam mno­go ra­di­la, ima­la sam pre­vi­še na­stu­pa i sva­ki je bio za pam­će­nje. Po­sli­je do­če­ka ću od­ma­ra­ti i pro­vo­di­ti vri­je­me sa mom­kom i po­ro­di­com.
Estrad­ni po­sao zah­ti­je­va pu­no od­ri­ca­nja. Če­ga ste se naj­te­že od­re­kli da bi­ste da­nas bi­li u vr­hu estrad­ne sce­ne?
-Mo­ra­la sam da se pre­se­lim u Be­o­grad, da­le­ko od mo­je po­ro­di­ce ko­ja mi naj­vi­še ne­do­sta­je, i to mi je de­fi­ni­tiv­no naj­te­že pa­lo.
Kad pla­ni­ra­te al­bum i sa ko­jim auto­ri­ma bi­ste vo­lje­li da sa­ra­đu­je­te?
- U 2017. bi tre­ba­lo da iza­đe moj pr­vi al­bum, ili sre­di­nom ili kra­jem go­di­ne. Ne­ko­li­ko pje­sa­ma ura­di­li su Bra­ja, De­jan Aba­dić, Sr­ki Boy, Pe­đa Me­de­ni­ca...
Ko­li­ko Vam Bre­ni­ne su­ge­sti­je i sa­vje­ti po­ma­žu u po­slu?
- Ona je uvi­jek tu da me po­sa­vje­tu­je šta god da je u pi­ta­nju. Mno­go mi po­ma­žu i zna­če nje­ni sa­vje­ti i ne­iz­mjer­no sam joj za­hval­na na sve­mu.
Ka­ko su iz­gle­da­li do­če­ci No­vih go­di­na kad ste bi­li di­je­te, če­mu ste se naj­vi­še ra­do­va­li?
-Uvi­jek je to bi­lo sa dru­štvom. Ode­mo kod ne­ko­ga ku­ći, na­pra­vi­mo žur­ku i do­bro se pro­ve­de­mo. Ot­ka­ko sam po­če­la da se ba­vim estrad­nim po­slom, to je dru­ga­či­je, ali ja vo­lim da pje­vam i na­stu­pi mi ni­ka­da ne pa­da­ju te­ško, na­pro­tiv.
Da li Vas je po­pu­lar­nost do­če­ka­la sprem­nu?
- Ži­vim isto kao i pri­je, imam isti krug pri­ja­te­lja, tru­dim se i mno­go ra­dim. Kod me­ne se ni­šta ni­je pro­mi­je­ni­lo.
Če­sto ste na me­ti ta­blo­i­da. Ka­ko se no­si­te sa „žu­tim” pri­ča­ma?
- Na­vi­kla sam na sve to, sa­mo se tru­dim da na­vik­nem i mo­ju po­ro­di­cu.
Ži­vi­te lju­bav­nu baj­ku. Či­me Vas je Fi­lip osvo­jio i šta se pro­mi­je­ni­lo u va­šem od­no­su ot­ka­ko ste po­če­li da ži­vi­te za­jed­no?
- Osvo­jio me je pr­ven­stve­no do­bro­tom i pa­žnjom ko­ju mi sva­ko­dnev­no pru­ža. Ot­ka­ko smo po­če­li da ži­vi­mo za­jed­no sve je isto kao i pri­je to­ga, sem što se vo­li­mo još vi­še.
Kad Vas mo­že­mo oče­ki­va­ti u Cr­noj Go­ri?
- Za sa­da ne­mam do­go­vo­ren na­stup u Cr­noj Go­ri, ali se na­dam da će to bi­ti usko­ro.
S.M.